Ултра ране или врло ране сорте кромпира

Ране сорте кромпира беру се за храну, када биљка још увек има зелене врхове, а кожа гомоља је врло, врло танка. Такве кртоле изузетно брзо губе влагу и због тога не могу дуго да се чувају по врућем времену. Све ране сорте кромпира подељене су у три групе: врло ране, ране и средње ране са периодом зрења од 40-60, 60-70 и 70-90 дана.

Најпопуларније врло ране (или рано сазревајуће) сорте међу домаћим вртларима су Тимо, Ариел и Ривиера, које се цене због њихове непретенциозне бриге, високог приноса и одличног укуса. Тимо је прави лидер у времену зрења међу свим сортама стола. Одлично се осећа под скоро свим временским и климатским условима (ова сорта се узгаја у готово свим регионима Русије), има високу стопу приноса, практично није погођена разним болестима, посебно карциномом кромпира, и савршено се дуго чува .

Ништа мање продуктивна је сорта названа Ариел, чија је карактеристична карактеристика одсуство затамњења кртола током кувања и способност жетве два усева у једној сезони. Овај кромпир практично не реагује на увијање лишћа, разне вирусе, као и нематоде, међутим, врло је подложан касној мрљи лишћа. Сорта Ривиера такође може давати два пута у сезони (углавном у јужним регионима), има одличну презентацију и добар укус и може се дуго чувати.